Opis
Ja sam seme ovog veoma lepog ehinocereusa nabavio još 1990 godine pod navedenim nazivom pod kojim i prodajem. Ove godine (2024) jedna takva biljka (na slici) je odjednom procvetala sa 4 cveta a još ima pupoljaka ispod cvetova. U najnovije vreme se najčešće vodi kao E. blanckii a kao sinonimi se navode nazivi E. berlandieri, E. procumbens v. longispinus, E berlandieri v. poselgeri, E. berlandieri v. blanckii…
Izdanci mogu da imaju 5-8 rebara a dužine su najčešće 5 do 17,5 cm i debljine 2-3 cm… Cvet je ljubičastoroza boje sa tamnijim dnom, veoma krupan prečnika može bitl 5-9 cm a dužine-visine oko 5 cm…
Gajenje: Zemlja propusna za kaktuse. U vreme vegetacije smestiti na sunčano mesto. Zalivati tek kada se zemlja u saksiji dobro prosuši. Umereno zalivanje i pun sunčan položaj garantuje i bogato cvetanje u proleće. Kod mene cveta u maju. Preko zime smestiti na svetlo i prohladno mesto (5-10 stepeni) i bez zalivanja što je takođe uslov za lepo cvetanje.
Razmnožava se semenom i reznicama ili odvjanjem-sečenjem izdanaka najbolje na najtanjem mestu-gde izbija iz tela biljke. Pošto su izdanci mekani-sa sluzavim unutrašnjim delom, rezna rana se mora duže sušiti. Najbolje je donji deo reznice osloniti na površinu zemlje a drugi deo (polovinu) malo saviti na ivicu saksije. Reznica će pusttii žile iz neke areole koja su oslonjene na površinu zemlje…
