Opis
Kopiapoe spadaju u veoma tražene biljke i za njih kažu da su rariteti čileanske pustinje. U prirodi rastu u uslovima kde kiša spada takoreći u nepoznat dogadjaj. Stanovnici ovih oblati za vreme svog života samo par puta dožive kišu, ali zato ima čestih jutarnih magli pa ljudi vodu hvataju-skupljaju mrežama i olucima sprovode u rezervoare. Na sličan način i kopiapoe, samo one sa bodljama i svojim telom skupljaju dragocenu tečnost i sprovode je u svoje rezervoare. Kopiapoa u prirodi ima velikih (narastu i do 1 m), to je grupa oko C. cinerea i ostale koje narastu samo nekoliko cantimetara u širinu i visinu. U našim uslovima i našom negom rastu još sporije nego u prirodi i mnoge vrste nikad ne dostignu veličinu kao u prirodi. Zbog navedenog gajenje kopiapoe u zemlji mnogima zadaju probleme jer ne podnose ni malo suvišnu vlagu pa mnogi pribegavaju kalemljenju čime izbegnu sporo i osetljivo korenje kod kopiapoa. Obično kaleme na Echinopsis, Trihocereus ili Eriocereus jusbertii. Ako se ipak odluči gajiti u zemlji, mora biti veoma propusna i brzo isušiva da osetljiv repast koren kojeg imaju kopiapoe ne bude dugo u mokroj zemlji. Bolje podnose duži period suše nego mokru zemlju.
Seme copiapoa najbolje niče na nižim temp. (oko 15-20°C). Uputstvo o setvi semena je na sajtu gde pišem o gajenju biljaka.